Bisenija Tereščenko: Istorija zapisana u kamenu

Bisenija Tereščenko: Istorija zapisana u kamenu

Umetnica Bisenija Tereščenko, autorka mozaika „Mlada Bosna“ u Andrićgradu. Likovi mladobosanaca predstavljeni realistično, kao na fotografijama, i deluju kao da su naslikani.

preuzeto sa: http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:499381-Bisenija-Terescenko-Istorija-zapisana-u-kamenu

  • Facebook

BISENIJA Tereščenko svojevremeno se pojavila kao malo čudo na našoj umetničkoj sceni. Prvo se među kolegama pročula kao jedna od naših najboljih mozaičarki. Onda su je otkrili publika i kritika. Njen talenat je tek nedavno blesnuo punim sjajem na mozaiku „Mlada Bosna“ u Andrićgradu, koji je otkriven na Vidovdan, povodom obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata.

Tri meseca je, kamen po kamen, sa nekoliko kolega, slagala mozaik koji je inspirisan stihovima čuvene Principove rečenice: „Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu“. Mozaik je izveden u rekordnom roku, a likovno ga je osmislila Bisenija Tereščenko.

– Ideja je potekla od reditelja Emira Kusturice, koji je želeo da ovekoveči sećanje na mladiće koji su dali svoj život za ideale slobode. Počastvovana sam što je odabrao mene da tu zamisao pretočim u stvarnost. Zajedno smo odabrali likove, pripadnike Mlade Bosne, koji su predstavljeni na mozaiku. Likove Bogdana Žerajića, Gavrila Principa, Trifuna Grabeža, Nedeljka Čabrinovića, Vase Čubrilovića, Danila Ilića, Mihajla Pušare, Veljka Čubrilovića, Milenka Jovanovića predstavili smo realistično, kako ih vidimo na fotografijama. U pozadini se nalazi dvorac Belvedere, oko kojeg se „viju sjeni“ onih koji ne zaboravljaju i koji neće biti zaboravljeni, a devojka na biku predstavlja Evropu. Nisam želela da mozaik deluje navijački, da nosi euforiju u sebi, već da predstavim ideju žrtvovanja. Teška je to tema, koju je Crnjanski u svojim stihovima možda najbolje prikazao: „A ko nas voli, nek voli kamen goli/Nek poljubi mržnju i mrtve/Iskopane oči, vino što se toči/u slavu ubistva i žrtve“.

RENESANSA
EMIR Kusturica tvrdi da je na ovom podneblju preskočen period renesanse – kaže Bisenija Tereščenko. – Mislim da je mozaik „Mlada Bosna“ najbliži tom periodu. Jer, kao što je renesansa bila povratak rimskom i grčkom načinu rada, studioznosti i figuraciji, sa našim strpljenjem i predanošću poslu, koji su u kapitalističkom svetu manje prisutni, uspeli smo da renesansa dođe kroz likovnu umetnost.

Bisenija, uz osmeh, kaže da su uspeli nemoguće. Za tri meseca su uradili mozaik površine 24 kvadrata, koji bi, u drugačijim uslovima, radili bar godinu dana. Pre „Mlade Bosne“, ova darovita umetnica uradila je još jedan mozaik za Andrićgrad.

– Taj mozaik je raskošniji i ima puno vedrih detalja. Ideja je bila da uradimo pastoralnu scenu koja će asocirati na boravak u prirodi, druženje i posetu Višegradu. Sada, kao da predstavlja alegoriju slobode o kojoj su maštali pripadnici Mlade Bosne.

Saradnju sa Kusturicom Bisenija je započela posle njene izložbe u Mećavniku.

– U to vreme stvarao se Andrićgrad i ukazala se potreba da se neke površine oplemene. Kamen je bio najprikladniji materijal za to – kaže ona.

Dok se njene kolege sa umetničkih fakulteta retko opredeljuju za staru tehniku mozaika, Bisenija kaže da su je tehnika slikanja kamenom i njegove boje oduvek fascinirale:

– Pokušavam da neutrališem težinu kamena. Da se od njega stvori tanana slika, a da plemenita tekstura kamena i dalje ostane i oplemeni sliku.

Sa sićušnim komadima kamena, raskošnim u boji i senčenju, preciznog crteža i složenih figuralnih kompozicija, Bisenija je uspela u onome što je najteže i malo kom umetniku polazi za rukom. Mozaik je gruba tehnika, a ona uspeva da suptilnost ugradi u kamen. Njeni mozaici plene toplinom.

– Dobri mozaičari moraju biti dobri slikari, ali ne mora da važi i obrnuto – kaže.

– Mozaičari moraju da budu strpljivi, da se umetnički izražavaju bez mnogo ekspresije. Potrebna je studioznost. Raditi mozaik zna da bude baš naporno, jer se koriste teški alati, čekići, nakovnji, mašine, klešta…

I pored toga, Bisenija stvara krajnje realistična likovna dela koja iznenađuju bogatstvom i finoćom detalja. Za razliku od njenih kolega koji, uglavnom, znaju da izvedu figuralni mozaik crkvene tematike.

– Slikam kamenom, kao neko četkom. Odabir i raznovrsnost kamena je jako važna. Portreti u Andrićgradu su rađeni prirodnim kamenom. Deluje kao da su naslikani. Zanimljivije mi je da biram kamenčiće, nego da gledam izloge u Knez Mihailovoj. Uvek se iznenadim bogatstvom boja kamena.

DIKTIRAJU USLOVE
JEDAN od najvećih umetničkih poduhvata na ovim prostorima biće izrada mozaika u Hramu Svetog Save. Da učestvuje u njemu, Biseniju Tereščenko niko još nije pozvao. – Bilo je izjava da će mozaike raditi umetnici iz inostranstva, jer navodno mi ne umemo da radimo mozaike – kaže ona. – To nije tačno. Poznato je da imamo mnogo dobrih mozaičara. Ako mozaike u Hramu bude radio neko drugi, to samo znači da naša država nema novca za taj posao, već neko drugi mora da ga plati. I taj drugi onda diktira uslove.

Mozaici naše sagovornice krase enterijere nekih beogradskih lokala i tržnih centara. Uradila je i dosta crkvenih mozaika.

– Crkva je najčešći naručilac mozaika i zahvaljujući tome imala sam priliku da savladam ovu tehniku. Crkveni način ređanja kockica zahteva veću strogost, tokovi moraju biti usklađeni, naglašeni, pravilni, dok u svetovnom mozaiku ne moramo da pratimo tok. Crkveni mozaici su raskošniji, dosta se koristi zlato i italijanska pasta.

Bisenijin najpoznatiji ciklus inspirisan je srpskim narodnim bajkama i pripovetkama.

– To su mali formati, koje povremeno obogaćujem i izlažem. Volim kako sam predstavila „Zlatnu jabuku i devet paunica“, to mi je jedan od najdražih mozaika. Dragi su mi i „Čardak ni na nebu ni na zemlji“, „Žaba nevesta“. I dalje iščitavam bajke, neke koje su mi omiljene još nisam predstavila.

 

ANDRIĆ IGRA ŠAH

NAŠA sagovornica još ne zna da li će uraditi mozaik sa likom Ive Andrića u Kusturičinom Andrićgradu. Skicu je završila. Određeno je i mesto gde bi bio postavljen.

– Mozaik je skupa tehnika. Ako bude novca, biće i mozaika – objašnjava ona. – Na skici sam predstavila Andrića kako, kao penzioner, igra šah na klupi u parku. Ubacili smo malo humora da bi se pitkije i prisnije doživeo njegov lik.

  • Facebook

Share This