Bisenija Tereščenko

Dipl. slikar, magistar mozaika

Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Slavoljuba Čvorovića, na Slikarskom odseku (2000. god). Magistrirala na odseku Zidno slikarstvo, ciklus mozaika na temu „Monumentalno u bajkama i mozaiku“.

Samostalne izložbe:

– Galerija FLU, Beograd

– Galerija SKC, Novi Beograd

– Narodni muzej, Požarevac

– Galerija „Kapor“, Mećavnik

– Galerija RTS, Beograd

Izlagala na brojnim kolektivnim izložbama

 

Nagrade:

– Nagrada za mozaik Fakulteta likovnih umetnosti Beograd

– Prva nagrada na Bijenalu mozaika u SKC-u Novi Beograd

 

SAMOSTALNI AUTORSKI RADOVI:

 

SAKRALNI OBJEKTI:

– Crkva sv Petke u Banatskom Dvoru – mozaik na ulaznom portalu

– Crkva sv Petke u Romanovcima – mozaik na ulaznom portalu

– Crkva sv Đorđa na Romaniji – mozaik na ulaznom portalu.

– Crkva Rođenja Presvete Bogorodice, Beograd – mozaik na zapadnoj fasadi.

– Crkva sv Arhanđela Gavrila u Kamendolu

JAVNI OBJEKTI

-Tržni centar „Milenijum“ – Beograd, mozaik postavljen u enterijeru.

– Restoran „Kalemegdanska terasa“ – serija mozaika u enterijeru.

– Kafe „Okno“, Beograd – mozaik u eksterijeru

– Višegrad, Andrić grad, mozaik na fasadi bioskopa (30m2)

– Nagradni trofeji na festivalu Kustendorf – dizajn i izrada kamenih jaja sa ugrađenom mozaičkom minijaturom.

– Oslikala drvene babuške koje su uručivane kao nagrade za prvi Boljšoj festival na Mećavniku.

– Oslkala enterijer pekare u Andrićgradu.

– Višegrad, Andrić grad, mozaik na temu Mlade Bosne kojim je obeležena stogodišnjica Vidovdana (30m2)

PRIVATNI OBJEKTI

– Mural u eksterijeru – mozaik na fasadi vile u Vikarelu (Toskana), porodice Cecconi.

– Mozaik za porodicu Cecconi u Trstu

– Mozaik za porodicu Milić, Beograd

 

Prilikom posete predsednika Rusije, Vladimira Putina Srbiji, predsednik Srbije, Tomislav Nikolic je u vidu drzavnickog poklona, urucio gostu mozaičku ikonu Presvete bogogodice koju je izradila Bisenija Tereščenko.

 

„Lepota će spasiti ovaj svet.“

Bisenija Tereščenko je svoj talenat posvetila uzdizanju lepote, kako vizuelne, tako i smisaone. Podjednako je inspirišu čovek i priroda, a motive pronalazi sa hodočasničkim strahopoštovanjem, strogo izbegavajući svako preterivanje kao i težnju ka lakšim rešenjima. Posvećena istini i lepoti kao njenoj kruni, Bisenija strpljivo tka površinu slike prefinjenim valerskim odnosima. Umetničini ruski koreni, baš kao i njen slikarski afinitet, je povezuju sa čuvenim ruskim realistima. Ona smatra da je realni svet, kakvog ga vidimo, toliko bogat, da je nemoguće ikada ga slikarski iscrpsti. Detalji na njenim slikama koji privlače pažnju su urađeni sa filigranskom tačnošću i poetično obavijeni treperavim vazduhom. Motivi iz flore, faune, svakodnevnog života i narodne mudrosti, često sadrže udaljena metaforička značenja prožeta delikatnim humorom. Bisenija oživljava vreme u kome su se talenat za prikazivanje onoga što se vidi i slikarska tehnika cenili isto koliko i sama ideja.

Kao magistar zidnog slikarstva, Bisenija Tereščenko je stručnjak za mozaik sa bogatim iskustvom. Postojanost kamena koja ga čini težim za oblikovanje od ostalih slikarskih materijala, je pravi izazov za slikarku koja voli detalj i kolorističku istančanost. Kamen u rukama Bisenije Tereščenko postaje pointilistički sitna mrlja boje poput one, koja se četkicom prenosi sa palete na platno. Bisenija slika kamenom ni malo ne odstupajući od poetike svog crteža ili štafelajske slike. To je naročito vidljivo na njenim minijaturama, na kojima su realistički portreti islikani komadićima kamena i manjim od milimetra po stranici. Svu finoću i veštinu prikazivanja hladovitih šumskih senki, mekih devojačkih oblika, fluidnih draperija, čipke i vela na glavi žabe-neveste, svetlucanja ribljih krljušti i očiju životinja, razigranosti biljnih prepleta i cvetnih latica Bisenija je pokazala u svojoj seriji mozaika inspirisanoj narodnim bajkama. Kolika je odvažnost potrebna da se kamenom naslika veo neveste, tolika hrabrost je potrebna i da se umetnik suoči sa ogromnim formatima. Bisenija je autor dva monumentalna mozaika formata 9×3 metra u Andrićgradu, koji dokazuju da sa podjednakom minucioznošću pristupa portretu od svega par centimetara, kao i potretu visine veće od metra, poput portreta Gavrila Principa na jednom od spomenutih mozaika.

U Srbiji postoji relativno mali broj stručnjaka za zidno slikarstvo i svako od njih nosi svoj lični stilski pečat i kada se radi o mozaicima za crkve. Bisenija Tereščenko je pristupajući sakralnim svoj istančani dar za poetski realizam sjedinila sa vizantijskim slikarskim stilom. Ishod ove sinteze je antička lepota hrišćanskih likova, slično čuvenoj fresci raške škole iz manastira Mileševe, široko poznatoj pod imenom Beli anđeo. Bisenijina ekspresivnost je produbljena i višeslojna, tako da izrazi lica na mozaicima ostaju uzvišeno tajanstveni za razumevanje. Po uzoru na jedinstvo Hristove ljudske i božanske prirode i umetnica prirodno objedinjuje ovozemaljsko i nebesko u svojim sakralnim figurama, slabost i snagu, skromnost i dostojanstvo, čežnju i samoodricanje. Za izradu mozaika Bisenija koristi pretežno prirodni kamen, koji seče na toliko sitne deliće, da se izdaleka ne može pretpostaviti da se radi o kamenu, već se čini da je delo naslikano četkicom. Kada se posmatrač približi uočava harmonične tokove kamena, koji se međusobno stapaju opisujući meke prirodne oblike. Umetnica kamenom postiže zadivljujuću kolorističku raznovrsnost, tako da ni jedna površina nije monohroma. Suptilne i nežne harmonije boja unose obojenu svetlost u prepoznatljivu hrišćansku ikonografiju. Bisenijini likovi u sebi objedinjuju najuzvišenije svete i moralne težnje sa najosećajnijom ljubavlju prema ovozemaljskoj lepoti. Slično likovima iz dela Fjodora Dostojevskog, oni u sebi kriju večitu borbu da se krajnosti zemaljskog i nebeskog pomire u sveobuhvatnoj i uzvišenoj ljubavi.

Jasna Opavski

Umetnica

BISENIJA Tereščenko svojevremeno se pojavila kao malo čudo na našoj umetničkoj sceni. Prvo se među kolegama pročula kao jedna od naših najboljih mozaičarki. Onda su je otkrili publika i kritika. Njen talenat je tek nedavno blesnuo punim sjajem na mozaiku „Mlada Bosna“ u Andrićgradu, koji je otkriven na Vidovdan, povodom obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata.

Dragana Matović

Novosti

Sasvim osobeno stvara neku vrstu poetskog realizma  u mozaiku koji se najviše približava uljanoj slici. To podrazumeva pipav, filigranski  precizan rad, zalaženje u detalje koje obrazuju sićušni kamenčići. Takvu minucioznu, minijaturističku organizaciju slike može da sprovede samo nadarena umetnica. Kao retko gde u istoriji savremenog mozaika, u njenim ostvarenjima uočavamo odnose boja, svetla i senke, bogatstvo kolorita, linija i anatomsku doslednost dostojnu dobrih štafelajnih slikara. Sa suptilnošću koja ima mnogo od ženstvenosti, prevela je mozaik u druge pojavne nivoe od grube kamene slike otvorivši nove mogućnosti preporoda ove umetnosti

Dejan Đorić

Likovni kritičar

Share This